Početak Rotarijanstva u Jugoslaviji vezan je za 1927. godinu i aktivnosti dr Vojislava Kujundžića, beogradskog lekara, koji je imao dobre poslovne i prijateljske veze sa čehoslovačkim rotarijancima.

Krajem avgusta 1927. rotarijanac M. Svoboda, član RK Plzen, dolazi u posetu Beogradu i pred brojnom publikom govori o Rotari pokretu, a nešto kasnije, septembra 1928. godine, guverner distrikta, Jozef Schultz, posećuje Beograd da bi prisustvovao sastanku organizacionog odbora budućeg Rotari kluba Beograd koji je održan u hotelu Srpski kralj 13. septembra 1928. godine. Sledeći važni datumi u istoriji Kluba su 14. oktobar 1928. godine, kada su na redovnom sastanku svi članovi doneli odluku o osnivanju i 4. mart 1929. godine kada je Klub podneo prijavu za članstvo u Rotari Internacionalu. Roster lista članova Rotari kluba Beograd brojala je 25 ljudi, a članovi upravnog odbora Kluba bili su: dr Ferdinand Granberg – predsednik, dr Vojislav Kujundžić – potpredsednik, Jozef Hrnčir – sekretar, Gojko Đermanović – rizničar Stevan Koen – ceremonijar, Adolf Minh i dr Janko Šuman. Charter proslava Rotari kluba Beograd, zajedno sa Rotari klubom Zagreb održana je na Vidovdan, 28. juna 1929. godine, na Plitvičkim jezerima. Povelju RI je predsednicima, Ferdinandu Granbergu i Jozu Mikuličiću, uručio guverner Schulz i ovim činom RK Beograd i RK Zagreb su zvanično primljeni u Međunarodnu Rotari organizaciju.

Rotarijanstvo se brzo širi i već 12. oktobra 1929. formira se klub u Osijeku, 16. novembra 1929. godine u Novom Sadu, 24. maja 1930. godine u Subotici i 7. septembra 1930. godine u Sušaku. Zatim 15. i 16. novembra 1930. godine održavaju se dva Chartera u Mariboru i Varaždinu, 14. marta 1931. u Ljubljani, 20. marta 1931. u Sarajevu, 14. maja 1931. u Splitu. 5. juna 1931. u Pančevu i 30. maja 1931. godine u Skoplju. Odlukom borda direktora RI od 9. novembra 1931. godine, ovih 13. jugoslovenskih klubova osniva distrikt 77 – Kraljevina Jugoslavija. Prvi guverner distrikta bio je Edo Marković iz RK Zagreb. U kasnijem periodu, do kraja 1940. godine, Rotari pokret u Jugoslaviji ima stabilan razvoj, a statistika beleži da je na rotarijansku 1939/40 novu godinu, distrikt 77 imao 34 kluba sa 856 članova. Oko Rotari ideje okupio veliki broj značajnih ličnosti iz svih oblasti političkog, privrednog, kulturnog, naučnog i umetničkog života Kraljevine Jugoslavije. Članovi Rotari klubova bili su: Milan Stojadinović, dugogodišnji ministar i predsednik vlade, Franjo Bajloni, čuveni vlasnik pivare, Ferdinand Granberg, vlasnik SARTIDA i suvlasnik rudnika Bor, Ivo Andrić, književnik, Ljuba Stanojević, glumac, Mihajlo Petrović – Alas, matematičar, Vlada Teokarević, industrijalac, Branislav Vojinović, upravnik Narodnog pozorišta, Dragutin Prica, admiral i komandant mornarice, Milan Radosavljević, guverner Narodne banke, Dobrivoje Stošević, ministar prosvete Viktor Ružić ministar pravde i mnogi, mnogi drugi.

Kako se približavao II svetski rat rotarijanci su delovali u sve nepovoljnijim, a ponekad i teškim okolnostima. U godinama neposredno pred rat, sa prodorom fašizma, u nekim delovima Evrope, posebno Nemačkoj, Austriji i Italiji, oseća se odbojnost prema ovom pokretu. U ovakvim uslovima Rotari klubovi u Jugoslaviji dočekali su 1939. godinu i početak svetskog sukoba. Osećaj nemoći da se bilo šta promeni i da se zaustavi rat koji se neumitno širio, učinili su da Rotari klubovi počnu da stagniraju i da se polako gase. Početkom marta 1941. godine pred sam početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji sve zvanične aktivnosti Rotari klubova potpuno su zamrle.

Posle Drugog svetskog rata u zemljama realnog socijalizma i Jugoslaviji rad Rotari klubova nije bio obnovljen. Tek skoro pola veka kasnije, krajem 1989. godine, započinju aktivnosti na reosnivanju Rotari pokreta. Trogodišnji trud i upornost nekolicine beogradskih entuzijasta, a pre svih Dragana Brajera i dr Petra Rakina, završio se uspehom. Odlukom Borda direktora Rotari Internacionala od 8. maja 1992. godine, ponovo je osnovan Rotari klub Beograd koji je imao 29 Charter članova. Neki od njih: Jovan Zdravković, dr Nikola Tasić, dr Dejan Čikara, Dragomir Acović, Duško Milović, Ljubomir Anđelković i Ljubomir Hadži-Đorđević i danas su rotarijanci. Zbog sankcija UN uvedenih prema SR Jugoslaviji, koje su stupile na snagu 30 maja 1992. godine, na osnivanje novih klubova moralo se čekati nekoliko godina. Tek 24 februara 1995. godine u Rotari Internacional primljeni su RK Beograd–Zemun i RK Novi Sad, a u prvoj polovini 1996. godine RK Niš i RK Beograd–Singidunum. Potom su osnovani klubovi u Valjevu, Leskovcu, Kragujevcu, Subotici, Kikindi i drugim gradovima tako da danas u Srbiji postoji veliki broj Rotari klubova. Rotari pokret u Srbiji ima budućnost i verujemo da će dalja sudbina srpskog Rotari pokreta biti lepša od one koju su doživeli srpski Rotari pioniri.